I Savet Ruske Federacije "presudio": Suspendovati sporazum sa SAD

Русија и Запад улазе у нови Хладни рат који би могао довести до све већих конфронтација у свету, пише „Дејли телеграф”. Руски председник Владимир Путин се супротставља америчкој хегемонији на међународном плану а Кремљ је, како наводи лондонски дневник, већ одлучио да прекине дипломатску комуникацију са САД бар до америчких избора 8. новембра у нади да ће имати „искренији” однос са наследником Барака Обаме. До тога је дошло након што је амерички државни секретаср Џон Кери отказао било какву координацију у вези Сирије, рекавши да је Русија уништила вишемесечне дипломатске напоре. Руско Министарство одбране је оптужило Обамину администрацију да покушава да „коначно уништи односе са Русијом”, подсећа Дејли телеграф, а заменик министра спољних послова Сергеј Рибјаков изјавио је да би Москва могла да одговори уколико САД уведе нове санкције Русији због бомбардовања сиријског Алепа.

Војни и политички експерти у Москви упозоравају да Русија и Запад иду ка конфронтацији која би могла бити опасна колико и кубанска ракетна криза”, наводи лондонски дневник цитирајући мишљење стручњака са московског института ПИР. „Ако говоримо о последњем Хладном рату, тренутно смо негде између подизања Берлинског зида и кубанске ракетне кризе. Другим речима, на ивици смо рата, али без механизама да управљамо конфронтацијом,” каже генерал Евгениј Бужински, шеф ПИР и бивши шеф Дирекције за међународне споразуме при руском Министарству одбране. Путин је, како се наводи, јасно указао на размере те конфронтације прошле недеље у одговору на питање руског новинара да ли су односи са Вашингтоном пропали због Сирије. „То нема везе са Сиријом, већ са покушајем једне земље да наметне своје одлуке читавом свету,„ рекао је он. Путин се највише приближио формалном проглашењу „Хладног рата” 3. октобра када је суспендовао споразум о преради плутонијума из 2000. са САД због политике Вашингтона која „није пријатељска”.

Ако би којим случајем дошло до врућег рата , да с е запамти да ће терористи да ударе прво, запамтите, по слабијима да би показали шта знају и умеју, зато треба друга страна већ сада да одабере циљ по коме ће она ударити и наравно да тај циљ не треба да буде мања држава већ три пута већа од оне по којој терористи приказују своје умеће.